Turu preporučujemo onima koji redovno voze i u dobroj su kondiciji, a naravno i onima koji će koristiti elektro-bicikle. U ovom drugom slučaju treba imati na umu da zbog dosta uspona jedna baterija možda neće biti dovoljna za čitav put pa je najbolje poneti i rezervnu – možete je dobiti tamo gde ćete i iznajmiti bicikl, to jest u Turističkoj organizaciji Srebrenice. Napomenućemo da je moguće organizovati i dostavu baterije na pogodnoj tački, dakle mogućnosti ima više.
Na turu nikako ne kretati bez GPS navigacije – treklog u gpx formatu možete skinuti sa našeg sajta i sa njim ćete je proći bez problema. Ako se pak ne snalazite sa modernom tehnologijom, biće vam potreban naš vodič ili da se pridružite organizovanoj turi, jer trasa velikim delom vodi kroz šume i prolazi se dosta raskrsnica na kojima se neko ko ne poznaje teren teško može snaći.
Početak je na tački udaljenoj 10.5 km od Srebrenice (stalan uspon), pa ovo treba imati u vidu kad planiramo turu. Najbolje je do starta doći svojim autom, ili se obratiti Turističkoj organizaciji da organizuje prevoz na polasku, i eventualno po završetku ture. (Ili možda i pre – na mestu koje vam bude odgovaralo?)
Bilo da se na turu krene klasičnim ili elektro-biciklom, treba imati na umu i to da dobar deo prolazi kroz zabačene i puste predele pa svakako treba poneti (i) sledeće:
Podrazumeva se nošenje dovoljno vode (na prvoj polovini ture nema izvora), grickalica i užine, zaštite od sunca, (naočara, kreme, kape ili marame…)
Polazimo sa raskrsnice u blizini (nevidljivog) zaseoka Pusmulići, na mestu poznatom pod nazivom „Zeleni Jadar“: sa puta Srebrenica – Skelani skrećemo ovde oštro desno.
Dobrim do vrlo dobrim asfaltnim putem na kome skoro nema saobraćaja i koji pretežno vodi kroz šumu, generalno se lagano penjući, posle 7.7 km dolazimo na raskrsnicu na kojoj treba da skrenemo levo, ka Klotjevcu. Oko 400 m dalje počinje makadam, S leve strane je prostrani pašnjak na kome je posejano nekoliko tučanih kada – prilično nadrealan prizor koji ćemo verovatno poželeti i da fotografišemo.
Makadam je vrlo dobar, širok 4-5m, u početku vodi ravno a onda se spušta (8-9%) do raskrsnice na 10,2 km, na kojoj ćemo skrenuti oštro desno, na 4km dug detur ka Bijelim vodama. Kasnije ćemo se vratiti ovde i nastaviti ka Klotjevcu.
Odmah posle raskrsnice je još jedna, na kojoj skrećemo levo. Na obe raskrsnice postoje rukom pisane putokazne table sa tekstom „Bijele Vode 2 km“. A ovo je inače i najviša tačka na našoj turi (1056 mnv).
Posle par stotina strmih metara (11%) po dobrom makadamu (slabije uvaljana površina) širine 2-3 m, nizbrdica postaje blaža (7-9%) a put malo uži. Lep spust kroz šumu.
Na 11.6 km prolazimo rampu i planinarsku marku, te posle nešto više od trista metara stižemo na izletište Bijele vode. Tu je veliko odmorište sa stolom, klupama i nadstrešnicom, levo je kamena zgradica a desno brvnarica u kojoj je moguć povremeni smeštaj. Šanse da na izletištu nikoga ne zateknemo su veće nego da se desi suprotno, no mesto je svejedno vrlo lepo pa će oni koji nose dovoljno vode i kamp opremu, verovatno poželeti da ovde i prenoće.
Do 200m udaljenog vidikovca nas dovodi uspon od 8-9%. Vidikovac je, naravno, sjajno mesto sa koga se otvara nezaboravan pogled duž kanjona Drine i duboko dole na vodu Perućačkog jezera. Ovde takođe postoji odmorište (sto, klupe).
Vraćamo se istim putem (sada se treba malo oznojiti, da se plati pogled sa vidikovca) do raskrsnice sa tablama, pa skrećemo desno i nastavljamo lagani spust ka Klotjevcu. Put je pretežno vrlo dobar sa par kratkih loših delova.
Na 16,4 km od starta, u ataru (još nevidljivog) sela Ljeskovik, počinje nov, odličan asfalt širine 3m.
Na 17,5 km ponovo počinje makadam. Ovde se nalazi i turbe sa odmorištem i sa lepim panoramskim pogledom od 180 stepeni ka istoku i manastiru Karno. Tu možemo i da skrenemo levo, na puteljak koji će nas odvesti do oko 400m udaljenog, ogromnog, stotinama godina starog bora u Ljeskoviku. Apsolutno vredi posetiti ovu starinu – ovako nešto se ne viđa svakog dana a fotografisanje ispred njegovog ogromnog stabla je obavezno.
Km 17,7: desno se odvaja markirana planinarska staza Bijele Vode – Stublic – Šarena bukva. Za one kojima okretanje pedala nije dovoljno…
Km 18,8: neupadljivo proširenje na putu krije pogled na ostatke prastarog grada Klotjevca: dve kule i odbrambeni zidovi tihuju na kamenoj čuki ispod nas udaljenoj oko 500 m, koja prkosno strči čitavih 300 metara iznad jezera.
Kad naučimo da su prvo naselje ovde osnovali Iliri još u 2. veku pre naše ere, istorija pred nama ne ostavlja mesto ni za šta drugo osim strahopoštovanja.
Sa čarobnom istorijom još nismo završili: na 19.7 km levo se odvaja puteljak ka nedalekoj nekropoli stećaka Zlatovo, nacionalnom spomeniku prve kategorije. Razbacani na proplanku usred šume prekrivenom paprati, ovde traju ogromni kameni spavači – monoliti kojih se ne bi postidela ni neka egipatska dinastija.
Stećci – nadgrobni spomenici srednjevekovne Bosne – svojom formom, simbolikom, ornamentima i natpisima predstavljaju jedinstvenu pojavu u svetu i uvek daju snažan pečat prostoru oko sebe. A među oko 50 lokaliteta sa ukupno 950-1000 stećaka na području opštine Srebrenica, ovaj je jedan od najvrednijih.
Odavde put postaje vrlo loš, a spust vrlo strm. Oko 200 m od skretanja za nekropolu desno i nizbrdo se odvaja strma prečica ka džamiji u Klotjevcu odnosno do jezera, ali je taj put kasnije još lošiji od onoga pred nama, tako da ćemo nastaviti pravo.
Km 20,1: nov, uređen (betoniran) izvor levo.
Km 20,7: jako loš deo sa krupnim kamenjem na površini (neka vrsta sirove “kaldrme”), nagib je 10%
Km 21,4: izvor “Lovačka voda”, levo.
Km 23,2: početak uzanog asfalta koji se vrlo strmo spušta ka jezeru.
Km 23,2: silazak pravo na plažu u dubokom zalivu Klotjevac. Početak makadama.
Km 23,3: posle prelaska drvenog mostića, desno u blizini puta i iznad vode nalazi se velika natkrivena senica sa klupama.
Na drugoj strani zaliva uživaćemo u lepim pogledima na vodu a na 26,7 km prolazimo šadrvan sa česmom (za koju nije sigurno da radi, ali ništa nije savršeno…)
Km 27,2: početak odličnog, 3-4m širokog asfalta.
Km 28,7: raskrsnica u Rađenovićima na kojoj skrećemo levo, uzbrdo. Ovde postoji i odlično odmorište – šadrvan s pogledom na jezero, česma.
Uspon je po odličnom asfaltu širokom 4m. Na 29,8 km nailazimo na još jedno odmorište sa stolom i klupama. Dalje krivudamo kroz lepu listopadnu šumu, uspon je 9-10%.
Nakon par lepih pogleda na Taru i na serpentine puta ka Mitrovcu sa druge strane jezera, prolazimo dobro odmorište – turbe Gladovići, sa česmom i nadstrešnicom, levo (34,3 km).
Km 35,6: spomen česma levo.
Osam kilometara posle početka uspona na obali jezera (i posle savladane visinske razlike od oko 330 m) stižemo na važnu raskrsnicu na mestu zvanom Kraglji voda (36,7 km). Tu izlazimo na put Skelani – Srebrenica i skrećemo levo, ka Srebrenici. Put je širok 6m, sa vrlo dobrim asfaltom (uzane pukotine i zakrpe tu i tamo) a saobraćaj je umeren do slab.
Km 40,1: levo se odvaja ruta 6, uzanim asfaltom uzbrdo, ka manastiru Karno. Mi nastavljamo pravo, glavnim putem.
Prolazimo još tri spomen-česme – na 40,8 km desno, na 41,5 km levo i na 44,5 km opet levo – pre nego što ovu lepu i zanimljivu turu završimo tamo gde smo je i počeli, na raskrsnici Zeleni Jadar.