Na samo zbog dužine nego i zbog prostora koji pokriva i značajnih tačaka koje povezuje, ovo je glavna ruta u biciklističkoj mreži Srebrenice. Preporučujemo je onima koji redovno voze i u dobroj su kondiciji, a naravno i onima koji će koristiti elektro-bicikle.
U ovom drugom slučaju treba imati na umu da zbog dosta uspona jedna baterija sigurno neće biti dovoljna za čitav put. Potrebno je poneti i rezervnu; možete je dobiti tamo gde ćete i iznajmiti bicikl, to jest u Turističkoj organizaciji Srebrenice. Napomenućemo da je moguće organizovati i dostavu baterije na pogodnoj tački, dakle mogućnosti ima više.
Bilo da se na turu krene klasičnim ili elektro-biciklom, treba imati na umu i to da su neki delovi jako udaljeni od Srebrenice pa treba svakako poneti (i) sledeće:
Podrazumevaju se bidon za vodu (usput će biti dosta izvora), grickalice i užina, zaštita od sunca, (naočare, krema, kapa ili marama…)
Ako vam je 105 kilometara uz skoro 2300 m uspona previše za jedan dan, savetujemo da ipak ne odustanete od ove izuzetne ture već da je jednostavno podelite na dva dela. Smeštajni kapaciteti nisu jača strana Srebreničke opštine, ali ipak postoje dva rešenja za ovaj slučaj:
Pa da krenemo… Polazimo sa već dobro poznatog mesta, ispred Info-centra Srebrenica sa velikom tablom na kojoj je prikazana kompletna bici-mreža u opštini.
Krenućemo laganom uzbrdicom ka centru grada, odnosno ka oko 300m udaljenom kružnom toku kod Kulturnog centra i Čaršijske džamije. Usput prolazimo lepu zgradu Opštine. Ulica kojom se krećemo je jednosmerna a saobraćaj u Srebrenici i inače nije jak, tako da nas vozila neće značajno ometati.
Kružni tok napuštamo na drugom izlazu i krećemo putem ka ski-centru Javor odnosno ka Skelanima. Saobraćaj na putu je umeren, i sve slabiji što više odmičemo od varoši.
Na 700 m od starta prolazimo pored katoličke crkve Svete Marije iz 13. veka i nekropole Klisa (desno) a uspon ubrzo postaje osetniji. (A potrajaće 9 km, sve do ski-centra.)
Na 1.6 km je raskrsnica na kojoj glavni put pravi krivinu na desno (levo se odvaja sporedni asfalt) – odavde je uspon 9-10%.
Km 3,4: prolazimo mesto sa koga se otvara pristojan pogled desno, ka starom gradu Srebreniku. Iza ovog mesta uspon postaje blag (6-7%).
I na 6,2 km ćemo imati lep pogled desno, ovog puta na dolinu i zelene vrhove na zapadu.
Na 7,8 km od starta napuštamo glavni put i skrećemo levo, na odličan makadam ka ski-centru. (Ako nam je potrebna voda, na glavnom putu postoji uređen izvor, oko 200m od skretanja.) Na početku treba zapeti: uspon je 8-10% (pretežno 10%). Ali zato put lepo vijuga kroz gustu šumu.
Km 8,5: levo i malo iznad puta je fina mala livada sa odličnim pogledom – dobro mesto za predah. Tu je odmah i V-raskrsnica na kojoj nastavljamo desnim krakom. Posle par stotina strmih metara (10-11%), uspon postaje znatno blaži a imaćemo čak i malo pristojne nizbrdice (8%).
Na km 9,7 i na visini od skoro 800 m stižemo do skijališta na Javoru. Ovde ne treba očekivati ništa posebno – jedini kafić radi samo tokom zimske sezone, a celo mesto će verovatno biti pusto.
Kad nastavimo vožnju uz novi komad uspona (8-9%), ući ćemo u lepu, gustu četinarsku šumu. Malo dalje je raskrsnica četiri puta na kojoj ćemo skrenuti desno i nizbrdo (9-10%).
Oko 50 m pre ove raskrsnice na drvetu s leve strane je tabla koja upozorava na mine u šumi. Nema razloga za strah ukoliko se odupremo eventualnoj želji da iz nekog razloga i iz čista mira napustimo put i krenemo da se provlačimo kroz žbunje i trnje na toj strani. Par stotina metara posle raskrsnice videćemo još jednu tablu upozorenja na mine, na desnoj strani puta.
Makadam je ovde odličan a naići ćemo i na ničim izazvanu, 300 m dugu deonicu asfalta u sredini šume, posle koje se opet nastavlja makadam, takođe odličan a širok samo oko 2,5m . Nizbrdica ovde mestimično dostiže i 12%.
Na 11,6 km ulazimo na širi makadam (4m) na kome skrećemo desno, posle 400 m na lepoj livadi okruženoj šumom ponovo izlazimo na put ka Skelanima.
Napomena: ukoliko želimo, možemo sve vreme ostati na glavnom putu. Preporuka je ipak da prođemo preko skijališta jer je čitava ova makadamska deonica kroz šumu zanimljiva i lepa.
Asfalt ka Skelanima je ovde stariji ali dobar (zakrpe i pukotine tu i tamo), širok 6 m, saobraćaj je slab. Posle 1.5 km prolazimo pored postrojenja vodozahvata Srebrenica.
Na 14,1 km od starta imamo spomen-česmu desno a malo dalje su na istoj strani ograđeni bazeni vodozahvata. Žedni na ovoj deonici svakako nećemo ostati: još dve spomen-česme su na 17,1 (desno) i 17,8 km (levo).
Na 18,6 km je vreme da ponovo napustimo glavni put i krenemo desno, ka manastiru Karno. Početak je uz uzani, strmi asfalt (3 m, 9-12%). Ovaj puteljak šarmantno krivuda kroz šumu, pa nas posle malo više od kilometra izvodi u otvoreni pejzaž kroz koji se relativno blago kotrlja gore-dole, ipak se više spuštajući nego penjući. Na 20,8 km imaćemo lep pogled desno na okolna brda a na 21,3 km se u rano proleće ili jesen kad nema mnogo lišća na granama može već videti i komad Perućačkog jezera u dubokom kanjonu Drine. Sve u svemu, deonica od glavnog puta do manastira je vrlo lepa.
Na sam manastir ćemo prvi (odličan) pogled baciti na oko 21,5 km od starta a sa ovog mesta ćemo lepo videti i Taru koja se moćno diže sa druge strane kanjona, pravo ispred nas.
Na raskrsnicu ispred manastira se strmo spuštamo i tu skrećemo desno i naniže, do stotinak metara udaljenog ulaza (22,5 km od starta). Raskrsnica se inače nalazi na samoj granici Nacionalnog parka Drina koji se spušta ka kanjonu – sam manastir je već unutar parka 🙂
Manastir Karno (Pokrova Svete Bogorodice) gnezdi se visoko iznad jezera Perućac, u divnom krajoliku prošivenom livadama, voćnjacima i pčelinjacima. Na ovom mestu je prema predanju u 13. veku postojala zadužbina kralja Dragutina, a Karno je u srednjem veku bio i metoh Hilandara. Nedaleko od današnjeg hrama, na Crnom Vrhu odnosno na mestu „Crkvina“ koje je obeleženo krstom, nalaze se ostaci stare srednjevekovne crkve koja je srušena u vreme najezde Turaka. Zvono na zvoniku iz 1925. godine poklonio je kralj Aleksandar Karađorđević. Hram je u svojoj istoriji više puta stradao, poslednji put tokom rata u BiH kada su stradale i vredne freske. Poslednja obnova bila je 1996. godine a 2011. je proglašen muškim manastirom. Tada je izgrađen i konak. Ikonostas je izrađen u manastiru Tvrdoš, polijelej je stigao iz Atine a ikone Hrista i Bogorodice iz Rusije.
Kad se iz ovog trezora duha Drinskog i Osatskog kraja vratimo do raskrsnice, na njoj počinjemo novu makadamsku deonicu, i to po samoj granici Nacionalnog parka. Put je uzan i sa dva traga točkova, ali vrlo dobar i blago zatalasan pa je vožnja po ovoj visokoj liniji pravo zadovoljstvo. U vidicima se naravno ne oskudeva: najpre ćemo uživati u poslednjem (i odličnom) pogledu na manastir a onda na brdo Đurđevac i kanjon Drine.
Vragolasto krivudavi put postaje još bolji i vodi ravno, do sjajnog pogleda na zaliv Klotjevac duboko ispod nas (23,7km). Oko 200 m dalje ponovo ulazimo u Nacionalni park i spuštamo se do spomen-česme i, gle čuda, terena za basket i fudbal (24,2 km) u raštrkanom seocu Grujičići. Odavde ćemo vrlo kratko zapeti na usponu od 9-10% a onda odlični makadam postaje ravan pa kreće i blago nizbrdo.
Od manastira dovde – predivna deonica! Ne zna se da li je lepša u proleće kad se budi voće i kad beli veo cvetova lagano leprša slivajući se ka udaljenom jezeru, ili u jesen kad zlatni, crveni i mrki tonovi legnu na pašnjake i nadmeću se sa blistavim plavetnilom drinske vode.
Na km 24,5 imamo fin pogled na Klotjevac, a put se lagano talasa gore-dole.
Km 24,9: spomen-česma na Karčinom brdu, levo. Put je ravan i dobar (slabije uvaljana površina), širok 2,5m. Ubrzo počinje uspon – najpre vrlo kratko 10%, potom 8-9%.
Km 25,7: izlazimo na prevoj sa raskrsnicom četiri puta i skrećemo desno i lagano krećemo nizbrdo. Par stotina metara dalje nailazimo na mesto sa pogledom na branu Perućačkog jezera, i na serpentine puta koji se na suprotnoj strani iz mesta Perućac hrabro i uporno penje ka Mitrovcu na Tari.
Na 26.4 km spuštamo se na važnu raskrnicu: ovde glavna ruta 6 skreće levo i uzbrdo ka seocu Gladovići, a alternativna ruta 6 se desno spušta ka selu Rađenovići, na obali Drine. Obe varijante nas vode do Skelana, pa možemo da izaberemo:
Glavna ruta
Odličnim asfaltom penjemo se lagano ka seocu Gladoviči i Kraglji vodi. Posle još jednog lepog pogleda na Taru i put ka Mitrovcu, prolazimo dobro odmorište – turbe Gladovići, sa česmom i nadstrešnicom, levo (27.4 km). Uspon je ovde jači, 8-10%.
Km 28,8: spomen česma levo.
Km 29,9: važna raskrsnica na mestu zvanom Kraglji voda, ujedno i najviša tačka na našoj turi (910 mnv). Ovde se ponovo vraćamo na put Srebrenica – Skelani i skrećemo desno. Malo dalje od raskrsnice put počinje da se spušta (8-9%).
Na 30,8 km prolazimo mesto na kome će biti izgrađen vidikovac: u lepom, brdovitom i blistavo zelenom pejzažu Topličkog kraja pruža se pogled na Perućačko jezero a pravo ispred nas i na crkvu u selu Jezero, kroz koje ćemo uskoro proći.
Km 31.6: divna borova šuma sa obe strane puta.
Km 31,7: desno se odvaja uzani stari asfalt ka nedalekom lovačkom domu „Vitez“. Ovo lepo kameno zdanje na sjajnoj poziciji je trenutno van funkcije ali je u planu da se renovira i pretvori u smeštajni kapacitet. U međuvremenu, mala livada ispred doma je odlično mesto za kampovanje.
Km 32,0, za strasne ljubitelje arheologije i istorije: 5 m levo u gustišu pored puta je nekropola.
Otprilike odavde kreće konstantni spust ka Drini, dug skoro 14 km. (Ako zanemarimo i po koji ravan komad puta iza nas, spust je u stvari dug skoro 16 km!) U svakom slučaju, naplatićemo sve uspone koje smo imali na turi do sada, i sjurićemo se na Drinu „za sve pare“ 🙂
Asfalt je u početku vrlo dobar (6 m) a brzo postaje i odličan. Na km 37.0 prolazimo pored ranije pomenute crkve u selu Jezero.
Km 35,7: turbe sa česmom, levo.
Na km 43 nas posebno lep deo spusta vodi kroz nisku šumu.
Km 46,0: u selu Dobrak izlazimo na obalu Drine. Tu je raskrsnica na kojoj skrećemo levo ka Skelanima, a s desne strane se uliva alternativa preko Rađenovića.
Alternativna ruta
Sjajan i brz spust (9-10%) odličnim asfaltom širine 4m dovešće nas na obalu Drine posle 4.5 km. Usput ćemo proći lepu listopadnu šumu, nekoliko serpentina i jedno odmorište sa stolovima i klupama (3,5 km od raskrsnice na kojoj se alternativa odvaja od glavne rute).
Ali najbolje odmorište se nalazi na samom kraju spusta, na raskrsnici na kojoj treba da skrenemo levo i nastavimo niz Perućačko jezero: česma, romantični šadrvan sa pogledom na smaragdno-zelenu vodu… savršeno mesto za predah i užinu.
Odavde nastavljamo odličnim asfaltom širine 4m, na kome skoro nema saobraćaja. On krivuda kroz nisku šumu, pa iako se nećemo nagledati jezera, vožnja ovuda je vrlo fina.
Na 5,7 km od odvajanja alternative imamo još jednu česmu, na levoj strani puta.
Km 6,1: počinje makadam. Par stotina metara dalje, imamo kratku priliku da ponovo vidimo jezero. Na 6,5 km put skreće levo, a pravo se odvaja puteljak do obližnje plaže na kojoj je restorančić „Oštrika“ sa šarmantnom terasom iznad vode i skromnim smeštajem.
Obilazimo oko malog zaliva i na početku osmog kilometra uživamo u posebno lepom delu na kome se put provlači uz samu vodu. S druge strane jezera opet vidimo moćnu Taru i put ka Mitrovcu.
Na 8,6 km počinje asfalt a par stotina metara pre toga je izvor, levo. Na početku 9. kilometra prolazimo pored brane Perućačkog jezera a podloga nastavlja da se menja: kilometar dalje kreće makadam (dobar, 3 m širok) a na 12,3 km je početak odličnog novog asfalta (4m) koji vodi kroz nisku šumu. Sto metara dalje je česma, sa desne strane.
Na 13. kilometru prolazimo posebno fin deo u kome put krivuda između šume na desnoj i polja na levoj strani. Od sredine 15. kilometra asfalt je star, ali i dalje vrlo dobar.
I konačno u selu Dobrak, na 18.5 km od odvajanja alternative, ponovo se spajamo sa glavnom rutom. Sve dalje kilometraže se ponovo odnose na glavnu rutu, odnosno date su od starta u Srebrenici.
Ponovo jedinstvena ruta
Na pomenutoj raskrsnici u Dobraku postoji odmorište sa dve klupe i česmom. Asfalt je odavde vrlo dobar (ponegde dobar, sa zakrpama i pukotinama) širok 6-7m, a saobraćaj je slab. Od kraja 47. km, kada se već nalazimo u Skelanima, put postaje odličan.
Prolazimo pored uprave Nacionalnog parka Drina i arheološkog nalazišta Municipium Malvesiatium, a na 47,9 km stižemo i do samog nalazišta koje nam se nalazi sa leve strane. Centralni deo je natkriven lakom kupolom.
Arheološko područje Skelani, koje obuhvata nekoliko lokaliteta u ovom naselju, spada u najznačaje antičke lokalitete u BiH i proglašeno je za nacionalni spomenik. Čine ga rimsko naselje Malvesiatium i dve starohrišćanske bazilike sa grobovima. Pronađeni predmeti se čuvaju u Zemaljskom muzeju BiH u Sarajevu i u lokalnom arheološkom muzeju „Rimski municipium“.
Zanimljivo je da je pažnju na rimske građevine i spomenike na ovom mestu prvi skrenuo čuveni putopisac Feliks Kanic a prva konkretna istraživanja na lokalitetu zaboravljenog grada starog 2000 godina obavljena su još davne 1896. godine, od strane austrijskog arheologa i istoričara Karla Pača. Tada su se prvi put posle mnogo vekova na svetlu dana pojavili veličanstveni mozaici, skulpture, spomenici i novčići, sa imperatorskom palatom u centru administrativnog centra cele regije. (Koliko je ovaj prostor, sa rudnicima u Srebreniku, bio važan u rimsko doba govori i to da u drugom veku naše ere na Drini bilo 17 mostova, dok ih je danas trostruko manje.)
Čudnom igrom sudbine i hirom Drine, velika poplava iste te godine ponovo je zatrpala nalazište par metara debelim slojem mulja i šljunka. No mislilo se da je voda sve odnela, i trebalo je da prođe još 112 godina arheolog Mirko Babić nije 2008. godine ponovo stigao do jednog od najlepših mozaika iz rimskog doba (100 kvadratnih metara, najveći na Zapadnom Balkanu), a potom se polako pojavljivalo i ostalo blago te obrisi grandiozne imperatorske palate.
Poseta nalazištu i muzeju je stoga nešto što nikako ne treba propustiti. A kad krenemo dalje. očekuje nas 44 km duga ali lagana etapa uz Drinu.
Samo stotinak metara posle nalazišta sa desne strane je lepa nova crkva sa prostorom za odmor i nadstresnicom u porti.
Do odvajanje desno za obližnji granični prelaz Skelani stižemo posle još pola kilometra, na 48,5 km od starta. Nalazimo se praktično na polovini rute, pa oni koji planiraju da je prođu u dva dana a istovremeno žele da noće pod krovom, mogu ovde da pređu u nedaleku Bajinu Baštu u kojoj će naći smeštaj.
Asfalt posle ove raskrsnice je odličan, širok 5-6m, saobraćaj je slab do umeren. Usput će naravno biti lepih pogleda na Drinu, a na 56,0 km je smeštaj „Drinska kuća Ada“, desno. Još jedan smeštaj („Lukić“) postoji na 58,8 km a na 61,4 km imamo uređen izvor na levoj strani. (Par stotina metara pre smeštaja „Lukić“ prolazimo mesto na kome je nekada saobraćala skela – zaostala sajla još svedoči o tom vremenu.)
Km 62,3: levo i unazad kreće markirana pešačka staza „Bijeli kamen“ pa ako nekome nije dovoljno da samo okreće pedale…
Uz još par dobrih vidika (neki su sa visine jer se put penje do na pedesetak metara iznad Drine) ulazimo u dolinu koja vodi duž reke, sa ravnim putem, odličnim asfaltom i slabim saobraćajem (64. kilometar). No na izmaku 67. kilometra, u Boljevićko-Abdulića polju čeka nas pravac dug više od 2km – monotonija koja nije baš sjajna kad umor već uveliko kuca na vrata.
Km 70: (dobrodošla) prodavnica u Fakovićima. Odavde je put dobar (zakrpe), u početku se talasa po brežuljcima (gore-dole 8-9%) a kasnije je ravan.
Km 72,6: desno se odvaja puteljak do obližnje plaže-izletišta Orašnjak. Lepa trava (u proleće cvetni tepih), hlad drveća, velika nadstrešnica sa stolovima i klupama, roštilj, česma, struja… Svakako idealno i za kampovanje.
Asfalt postaje lošiji (rupe, zakrpe) a ponovo imamo i jedan monoton pravac.
Na 76,2 km je slabo uređen izvor levo, nisko pored puta a na sredini 78. km počinje nov, odličan asfalt.
Km 80,4: skretanje na plažu “Bogi”.
Km 82,8: uređen izvor levo. Romantičan pogled uveče na svetla restorana na suprotnoj obali Drine. (Eto pozitivne strane ako nas je mrak uhvatio daleko od Srebrenice…)
Km 95,1: piknik spot Bjelovac, na izlazu iz seoca Sikirići: plaža, nadstrešnica sa stolom i klupama, fina trava, pogodno za kampovanje. Na 86,2 km je plaža Bjelovac 2; stolovi sa nadstrešnicom.
Na km 88,1 km dolazimo na bitnu raskrsnicu: ovde skrećemo levo, ka prevoju Zalazje. Ovde počinje lagani uspon, po dobrom asfaltu širine 6m. Saobraćaj je slab.
Na izlasku iz sela Obadi (km 92,3) je velika trougaona raskrsnica na kojoj ćemo nastaviti pravo i nakon stotinak metara stižemo do ulaska u krug rudnika Gross.
Posle nedalekog izlaza iz rudnika počinjemo uspon do prevoja Zalazje (625 mnv), dug 5 km i sa 300 m visinske razlike. Do tamo nas vodi odličan uzani asfalt (4m), uz stalan uspon od 7-8% i kroz uzanu šumovitu dolinu. Na 94. km prolazimo lep krivudav deo, najpre kroz uzanu dolinu pa onda kroz bukovu šumu, uz uspon od 7%. Uspon sve u svemu nije previše težak, a zanimljiva okolina će dodatno pomoći da ga još manje osetimo.
Pre samog prevoja najpre dolazimo na raskrsnicu na kojoj skrećemo levo. Na desnoj strani kreće makadam koji se preko Gornjih Likara spušta u Pećišta, a desetak metara od raskrsnice na toj strani imamo i izvor koji će sigurno dobro doći.
Stotinak metara posle raskrsnice nailazimo na spomen-obeležje (desno), na kome postoji i natkriveno odmorište. Do prevoja (km 97,8) prolazimo kraći deo sa makadamom a posle prevoja je tu stari asfalt solidnog kvaliteta, nagiba 8-9%, sa dosta u skorije vreme popravljanih kratkih deonica koje su stoga naravno vrlo dobrog kvaliteta.
Spust do Gostilja je kroz listopadnu šumu, na samom početku sa par lepih vidika desno – na bogato zelene i uzane doline u okolini, na idilu udaljenog seoca Gniona i šumovite vrhove iznad njega, te na selo Kutlić.
U drugom delu spusta ima serpentina i put je nešto strmiji, 9-10%. Na 102,1 km od starta počinju prve kuće u naselju „Vidikovac“ a na 102,9 km u Gostilju izlazimo na glavni put Srebrenica – Bratunac. Skrenućemo levo (odličan kolovoz, širok 6m, saobraćaj radnim danom prilično intenzivan a tokom vikenda umeren), i posle 2 km blagog uspona eto nas ponovo u Srebrenici, na tački sa koje smo i krenuli na turu.