Vožnja metalnog ata, da bi se posetila gvozdena banja? Svakako interesantna kombinacija, koju ćemo opet početi od Info-centra.
Lagano uzbrdo do kružnog toka, a tu ćemo na trećem izlazu, odnosno odmah pored džamije, skrenuti desno u ulicu Crni Guber. Laganom uzbrdicom prolazimo pored najstarije kuće u Srebrenici (oko 200 m od raskrsnice, levo, nažalost skoro potpuno srušena).
Malo dalje, sa desne strane, je Đozića („Šarena“) džamija. Ovo skromno, iznova građeno zdanje označava lokaciju prve džamije u Srebrenici, koja se u turskim popisima vakufa pominala kao „Crvena rijeka“ ili „Šarena džamija“ jer je bila ukrašena bojama, što ukazuje da je imala posebno mesto među drugim varoškim džamijama.
Na 900 m od starta (500 m od kružnog toka) asfalt prestaje i počinje kolovoz od kamenih kocaka, u dobrom stanju. Lagani uspon kroz lepu šumu listopadnu i četinarsku šumu u uzanoj klisurici Crvene rijeke potrajaće sve do banje, a saobraćaja skoro da i nema. Ova trasa je i gradsko šetalište, te uz nju na više mesta postoje klupe i odmorišta.
Na 1,2 km od starta je piknik spot sa stolovima i klupama, ozidanim roštiljem, tu je i mali slap. Za onoga ko je odgovarajuće opremljen, ovo je i lepo mesto za kampovanje.
Stotinak metara dalje sa leve strane se nalazi prvi izvor na našem putu, tzv. „Kožna voda“ a desno je restoran „Guber“.
Na 1,5 km od starta levo je prodavnici suvenira (preporučujemo lokalno pravljene sapune sa banjskim mineralima i mirišljava ulja) a odmah posle nje na istoj strani je izvor „Mali Guber“. 30 m dalje levo. Ovo je i „epicentar“ lokalne ruže vetrova – mesto na kome je taj efekat najizraženiji, pa se ovde planira i izgradnja odmorišta.
Na km 1,6 desno ispod puta je izvor „Voda za sinuse“ a tu je i još jedno odmorište. Ubrzo prolazimo i drugo odmorište na ovoj lokaciji.
Km 1,8: izvor „Voda ljepotica“.
Na km 2,1 one koji žele da iz izleta iscede maksimum fizičke aktivnosti, desno očekuje teretana na otvorenom 🙂 Tu je i odmorište sa nadstrešnicom.
Na 2,7 km od starta put je presečen ogradom gradilišta nesuđenog banjskog kompleksa sa lečilištem i hotelom, na mestu zvanom „Crni guber“. Proći ćemo kroz ogradu i naći se među u goli beton zamrznutim grandioznim ambicijama, koje nažalost guše i ruže divnu prirodu i glavni izvor vode na ovom mestu. Ako produžimo još stotinak metara, do suprotne strane gradilišta, naći ćemo ponovo mir Crvene rijeke koja tiho boji svoje kamenje i svoje paprati u nestvarnu boju gvožđa.
Banja je vekovima unazad bila smatrana za lekovitu (kožne bolesti, vid, sinusi, anemija) pa su tu još stari Rimljani imali kupatilo. Tokom Austrougarske vladavine izvori su detaljno ispitani i potvrđen je njihov kvalitet, pa je voda flaširana i prodavana u Evropi (1894. je izvor Crni Guber proglašen za jedno od najboljih prirodnih vrela u Evropi . Banju je u 17. veku pominjao i putopisac Evlija Čelebija dok meštani začudo ne samo da nisu verovali u lekovitost njenih voda, nego su smatrali da izaziva i bolesti. Krajem 20. veka voda se odavde izvozila i u Afriku i Ameriku.
Nakon što smo sve svoje eventualne telesne probleme temeljno istretirali (ne zapostavljajući ni svoj opšti izgled na „Vodi Ljepotici“), u Srebrenicu se vraćamo istim putem.